Jatacima, s ljubavlju...

Autor: Gojko Beric, Oslobodjenje, Sarajevo   2006-07-27

Mladiću i još nekolicini haških bjegunaca Koštunica poručuje da treba da budu odgovorni i da je najbolje da se predaju, te da Mladićevo skrivanje nije dostojno časti jednog srpskog oficira. Mladić je ubica i samo ubica, pa tu o nekakvoj časti ne može biti ni govora.

U komentarima svjetskih medija i diplomata povodom jedanaestogodišnje jalove potjere za ratnim zločincima Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem dominirali su rezigniranost i okretanje glave od te provokativne teme. Bezbrojna obećanja generala NATO-a, visokih vašingtonskih i briselskih činovnika, kao i četvorice prethodnika Švarca Šilinga da će ratni vođa bosanskih Srba i njegov zloglasni general uskoro biti uhapšeni, otišla su niz vodu. Više se niko od njih ne smatra obaveznim da odgovori na pitanje zašto ta obećanja nisu ispunjena. Njihova naknadna ravnodušnost užasnija je i od same činjenice da su lagali, obmanjujući ne samo najširu javnost, već i paćenićku rodbinu onih koje su Karadžić i Mladić poslali pod zemlju.

Rezignirana je i glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte. Nju je Miloševićeva smrt ozbiljno poljuljala i gotovo je izbacila iz sedla, pa se jedno vrijeme govorilo i o ostavci preambiciozne Švicarkinje. Lišena nekadašnjeg entuzijazma i samopouzdanja, Del Ponteova je danas gotovo usamljena u vapajima da Karadžić i Mladić stignu u Hag. U nekoliko navrata je rekla da više ni sama ne zna šta da radi. Izbezumile su je informacije da je Karadžić propao u zemlju, jer ga navodno nigdje nema. Za njim više ne tragaju ni novinari, pa ni moja ratna poznanica, hrabra Irkinja Megi O’Kejn, vedeta londonskog Gardijana, koja je još prije tri godine opisivala izgled Karadžićeve ćelije u Ševeningenu.

Karlin novi portparol Anton Nikiforov oglasio se povodom ove neslavne godišnjice izjavom da Karadžić i Mladić nisu nikakvi heroji nego obični lopovi koji nemaju ljudsko dostojanstvo da izađu na svjetlo dana i kažu svijetu ono što imaju kazati u svoju odbranu. Ova izjava je još jedna u nizu sličnih budalaština, protivna logici i zdravom razumu. Očekivati od zlikovaca koji su stekli punih jedanaest godina hajdučkog staža da u njima proradi ljudsko dostojanstvo čisti je idiotizam. Umjesto da srpskog premijera Vojislava Koštunicu označi kao glavnog krivca što general Mladić nije iza rešetaka, Nikiforov se služi istom retorikom kojom Koštunica obmanjuje i Srbiju i međunarodnu zajednicu. Mladiću i još nekolicini haških bjegunaca Koštunica poručuje da treba da budu odgovorni i da je najbolje da se predaju, te da Mladićevo skrivanje nije dostojno časti jednog srpskog oficira. Mladić je ubica i samo ubica, pa tu o nekakvoj časti ne može biti ni govora.

Lažni legalista i autistični činovnik koji se najbolje osjeća u svome kabinetu, Koštunica je po dolasku na vlast uspostavio politički savez s vojskom, crkvom, tajkunima i bandom kriminalaca - sa svima koji su izmakli odgovornosti i kazni. Njegova manjinska vlada održava se zahvaljujući podršci Miloševićevih pljačkaša i ubica okupljenih u ostacima Socijalističke partije Srbije. Koštunica je nedavno izjednačio ponašanje odbjeglog ratnog zločinca Ratka Mladića i politiku Evropske unije, da bi prije nekoliko dana otišao u Brisel sa nekakvim Akcionim planom za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, što bi valjda u prevodu na srpski trebalo da znači sa planom za hapšenje generala Mladića. A možda je, zapravo, riječ o još jednoj floskuli kojom međunarodna zajednica ima biti namagarčena. Ima u tom istrajavanju na lažima nečeg fascinirajućeg. Mladića je, naime, lakše uhapsiti, nego izmišljati nove lažne dokaze da se čini sve na njegovom hapšenju. Koštunica je izabrao teži od ova dva posla.

Nacionalistički indoktrinirana većina Srba doživljava Mladića kao nacionalnog heroja, dok je Haški tribunal predmet njenog osporavanja i prezira. Tome su najviše doprinijeli vodeći srpski mediji, čiji je uticaj na oblikovanje javnog mišljenja presudan. Elitno društvo beogradskih velikosrba, koje čini grupa akademika, pisaca i novinara, nikada nije sišlo sa stranica beogradske štampe i televizijskih ekrana. Krajem prošle nedjelje, petnaestak aktivista iz pomenutog tabora, predvođenih Smiljom Avramov, Momom Kaporom, Kostom Čavoškim i Branom Crnčevićem uputili su Vojislavu Koštunici pismo podrške uhapšenim jatacima generala Mladića.

Oni osuđuju njihovo držanje u zatvoru, a čitav proces ih, kažu, podseća na minulo vreme. Uzgred rečeno, pored Kapora, još četvero potpisnika pisma su naše gore list: pisci Miroslav Toholj, Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo i Isidora Bjelica.

Niko od njih nije se oglasio nakon što je krajem prošlog mjeseca Vrhovni sud Srbije objavio da je ubistvo Ivana Stambolića naredio tadašnji šef države Slobodan Milošević, niti je to šokantno otkriće izazvalo bilo kakvo zgražavanje u srpskoj nacionalističkoj javnosti.

Nešto slično je u današnjoj Evropi nezamislivo.

Posaljite ovaj link preko email-a

Nazad na prethodnu stranicu